FIVB odbojkaški teren je 18 m puta 9 m. Ta cifra gotovo nikada nije ona koja je presudna — odbojka se u velikoj meri igra izvan terena, a prostor oko njega regulisan je deo objekta, a ne puka formalnost.
Slobodna zona je ključno pitanje pri planiranju odbojkaškog terena. Pogrešno je procenite i dobijate teren gde odbrana uz granicu linije igrača gura pravo u ogradu.
Zvanične dimenzije odbojkaškog terena
- Teren: 18 m puta 9 m, sa centralnom linijom koja deli dve polovine od po 9 m puta 9 m
- Linija napada: 3 m od centralne linije sa svake strane
- Slobodna zona: najmanje 3 m sa svih strana za FIVB takmičenja
- Svetska i zvanična takmičenja: 5 m sa strana i 6,5 m na krajevima
- Visina mreže: 2,43 m za muškarce, 2,24 m za žene
Visina mreže se smanjuje i po uzrasnim kategorijama, pa teren koji će koristiti juniori zahteva stubove s podešavanjem visine, a ne fiksno postavljenu mrežu. Ovo je vredno razrešiti pre kupovine stubova — naknadno dodavanje mehanizma za podešavanje komplikovanije je nego što se unapred specificira.
Kako slobodna zona utiče na gabarit terena
Pri FIVB minimumu od 3 m, teren dimenzija 18 m puta 9 m prerasta u objekat od 24 m puta 15 m. Pri klirensu za svetska takmičenja postaje 28 m puta 22 m. Sam teren čini nešto više od polovine ukupnog prostora koji vam je potreban.
- Rekreativno: oko 2 m slobodnog prostora, ukupno otprilike 22 m puta 13 m
- FIVB: propisana slobodna zona od 3 m, ukupno 24 m puta 15 m
- Međunarodno: 5 m sa strana i 6,5 m na krajevima, za velika takmičenja
Rekreativni teren sa oko 2 m slobodnog prostora sa svih strana pravi je i funkcionalalan teren za bašte, kampove i škole. Nije FIVB legalan — i to je sasvim u redu ako nema sudije. Ono što nije u redu jeste teren bez ikakvog slobodnog prostora, jer u odbojci igrač koji juri loptu trči unazad gledajući gore.
Važna je i visinska sloboda. U zatvorenom prostoru, sedam metara je uobičajeni minimum, a mnoge hale to ne mogu da obezbede. Na otvorenom ovo prestaje da bude ograničenje — što je pravi argument u korist otvorenog terena.
Tvrda podloga, ne pesak
Odbojka u zatvorenom i na otvorenom prostoru na tvrdoj podlozi sasvim je drugačiji sport od odbojke na pesku, i teren to odražava: šest igrača po strani umesto dva, linija napada koja ima značaj, i znatno brže kretanje jer podloga vraća ono što u nju uložite.
Površina mora da pruža prijanjanje za bočne pokrete i da amortizuje višekratna doskakaanja pri bloku i smeču — najtežim udarcima u ovom sportu. Mora biti i blaga prema padu, jer igrači će u punu brzinu udariti o pod podlakticama i kukovima. Amortizovana modularna pločica na pripremljenom temelju zadovoljava oba zahteva, a dovoljno dobro odvodi vodu da otvoreni teren bude upotrebljiv ubrzo posle kiše.
Nešto što treba proveriti: koja god površina da odaberete, ne sme biti abrazivna. Odbojka ima više kontakta kože sa podom od bilo kog drugog sporta u ovoj kategoriji.
Deljenje prostora
Štedra slobodna zona odbojkaškog terena čini ga dobrim kandidatom za višenamensku sportsku podlogu — prostor za slobodnu zonu dovoljan je da pored nje smestite i manje terene. Odbojkaški objekat dimenzija 24 m puta 15 m udobno prima teren za badminton ili pikbol unutar istog pravougaonika.
Sportski stubovi su praktična komplikacija. Odbojkaški stubovi nose veliku napetost i zahtevaju pravilno postavljene temeljne čaure — planirajte njihove pozicije zajedno s temeljom, a ne naknadno.
Planiranje vašeg terena
Najpre odredite slobodnu zonu, a tek onda teren — što je obrnuto od uobičajenog pristupa. Ako imate 24 m puta 15 m, imate regulacioni objekat. Ako imate 22 m puta 13 m, imate dobar rekreativni teren. Ispod toga, razmislite da li neki sport na manjem terenu bolje odgovara prostoru.
Gornji formati unapred su konfigurisani u OnCourt dizajneru terena, gde možete postaviti sopstvene dimenzije, videti slobodnu zonu nacrtanu u razmeri i dobiti cenu pre početka radova.